Kon­cer­tom „Sa žen­ske stra­ne ja­stu­ka”, na ko­me su u po­ne­dje­ljak uve­če iz­u­zet­ne da­me po­put Ami­re Me­du­nja­nin, Bi­lje Kr­stić, Ane So­fre­no­vić i dru­gih na bli­stav i na­da­sve ori­gi­na­lan na­čin, uz prat­nju fan­ta­stič­nih mu­zi­ča­ra, iz­vo­đe­njem svo­jih ver­zi­ja po­ka­za­le ne­pro­la­znost pje­sa­ma Mom­či­la Ba­ja­gi­ća Ba­ja­ge, za­vr­šen je tre­ći BUNT fe­sti­val. Je­din­stven mu­zič­ki do­ga­đaj odr­žan u da­ni­ma una­pri­jed ras­pro­da­tom Zve­zda­ra te­a­tru u Be­o­gra­du imao je hu­ma­ni­ta­r­ni ka­rak­ter. Sva sred­stva od pro­da­tih ka­ra­ta bi­će is­ko­ri­šće­na za ku­po­vi­nu pi­ja­ni­na stu­den­tu Be­o­grad­ske aka­de­mi­je Iva­nu Ba­ši­ću, do­bit­ni­ku ne­ko­li­ko me­đu­na­rod­nih na­gra­da ko­ji ne­ma svoj in­stru­ment za vje­žba­nje.
Po­sje­ti­o­ci­ma ko­ji bi, s ob­zi­rom na ogrom­no in­te­re­so­va­nje, is­pu­ni­li i mno­go ve­će dvo­ra­ne od Zve­zda­ra te­a­tra, za po­če­tak se obra­tio, u ime or­ga­ni­za­to­ra fe­sti­va­la Lju­bi­ša Jo­va­no­vić po­seb­nu za­hval­nost iz­ra­ža­va­ju­ći ve­li­ka­ni­ma ko­ji su ima­li mno­go uti­ca­ja na Ba­ja­gi­nu ka­ri­je­ru – no­vi­na­ru i pu­bli­ci­sti Pe­ci Po­po­vi­ću, i dram­skom pi­scu Du­ša­nu Ko­va­če­vi­ću. Ve­če za pam­će­nje otvo­rio je hor Sa­ve­za auti­sti­ča­ra Sr­bi­je, iz­vo­de­ći „Ma­le slo­no­ve”. Vo­di­telj­ka Iva­na Za­rić, ko­ja je pre­po­zna­tlji­vim šar­mom ta­ko­đe da­la ve­li­ki do­pri­nos div­noj ve­če­ri, na­ja­vi­la je za­tim Dječ­ji hor RTS-a ko­ji je iz­veo „Mu­zi­ku na stru­ju”.
Pra­vu ča­ro­li­ju su, za­tim, pri­re­di­li vi­o­li­nist­ki­nja Mi­la Smilj­ko­vič i za kla­vi­rom sve­stra­ni mu­zi­čar Želj­ko Sa­vić (ko­ji je ove ve­če­ri svi­rač­ki obo­jio ve­ći­nu pje­sa­ma) iz­vev­ši ma­lo je re­ći iz­ne­na­đu­ju­ću i spek­ta­ku­lar­nu in­stru­men­tal­nu ver­zi­ju ne­pro­la­zne ba­la­de „Kad ho­daš”, ko­ju je Ba­ja­ga kom­plet­no autor­ski na­pi­sao još dok je bio u Ri­bljoj čor­bi, a za­tim na­sta­vio da svi­ra sa In­struk­to­ri­ma.
Čast da se, kao po­bjed­ni­ca kon­kur­sa na Ba­ja­gi­noj fej­sbuk stra­ni, po­ja­vi na kon­cer­tu „Sa žen­ske stra­ne ja­stu­ka” ima­la je mla­da Alek­san­dra Đo­kić iz Lo­zni­ce. To što je pr­vi put na ve­li­koj bi­ni u Be­o­gra­du ni­je spri­je­či­lo Alek­san­dru da sa­mo sa gi­ta­rom iz­ve­de pre­li­je­pu ver­zi­ju ba­la­de „Ako tre­ba da je kraj”, i sa žen­ske stra­ne do­ne­se „po­tvr­du” da je to, bez sum­nje, jed­na od naj­ljep­ših Mom­či­lo­vih pje­sa­ma, ma­kar u po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na, ako ne i u ci­je­loj ka­ri­je­ri.
Je­le­na Žu­gić se po­tru­di­la ne sa­mo da pje­smu „Iza nas” pre­ve­de na por­tu­gal­ski, već je nje­na fa­do ver­zi­ja pred­sta­vlja­la i naj­ve­ći od­mak od ori­gi­na­la, u ci­je­lom re­per­to­a­ru. Kvin­tet Luz Azul, po­sve­ćen bra­zil­skoj mu­zi­ci, sa­svim lo­gič­no se na­do­ve­zao pje­smom či­ji na­slov je po­slu­žio i kao osno­va za na­ziv kon­cer­ta – „Sa dru­ge stra­ne ja­stu­ka”.
Va­nja Mi­la­čić is­ko­ri­sti­la je sav svoj glu­mač­ki dar da, re­ci­tu­ju­ći, po­ka­že ka­kva je po­e­zi­ja Ba­ja­gi­ćev „Grad”, a sa­svim dru­ga­či­ju at­mos­fe­ru do­ni­je­li su me­co­so­pran Iva Pro­fa­ca i du­vač­ki sa­stav, in­ter­pre­ti­ra­ju­ći na po­pri­lič­no „ot­ka­čen” na­čin „Li­me­ne tru­be”.
Žen­ski tam­bu­ra­ški or­ke­star La Ban­da iz No­vog Sa­da je svi­ra­ju­ći „A ti se ne­ćeš vra­ti­ti” oče­ki­va­no do­nio duh rav­ni­ce, dok su se KUD „Isa Beg” (No­vi Pa­zar) i bend Or­jent Eks­pres opre­di­je­li­li za „Ru­žu ve­tro­va”. Na ne­pra­ved­no za­bo­ra­vlje­nu „Go­lu­bi­cu”, ras­ko­šnu ba­la­du sa mi­ro­lju­bi­vom po­ru­kom ko­ja za­tva­ra al­bum „Mu­zi­ka na stru­ju”, pod­sje­ti­li su nas na­dah­nu­to Iva Ikon i njen go­spel hor.
Sa­stav „Yoga Is Mu­sic” pri­bli­ža­va hi­to­ve sa ovog pod­ne­blja tra­di­ci­o­nal­noj du­hov­noj ved­skoj mu­zi­ci. Ma­ri­na, Di­ja­na i Dra­ga­na su uz sa­rod, har­mo­ni­jum, mri­dan­gu, ka­ra­ta­li i dvo­vrat­nu gi­ta­ru do­ni­je­li „Pla­vi sa­fir” uz efek­tan za­čin na kra­ju ko­ji su pre­po­zna­li sa­mo pra­vi za­lju­blje­ni­ci u Ba­ja­gi­nu mu­zi­ku – ci­tat iz pje­sme „Ja­nu­ar” ko­ja se po­ja­vi­la is­klju­či­vo na slo­ve­nač­kom kom­pi­la­ci­ji Ba­ja­gi­nih pje­sa­ma „Ne­iz­bri­sa­no”.
Ana So­fre­no­vić je sa­ma na sce­ni na po­seb­no emo­ti­van na­čin ot­pje­va­la „Za­žmu­ri”, a Bi­lja Kr­stić je, sa „Bi­stri­kom”, pod­sje­ti­la na pop da­ne svo­je ka­ri­je­re pje­va­ju­ći „442”. Po­red apla­u­za, do­bi­la je i če­stit­ke za – 60. ro­đen­dan. Le­ni Ko­va­če­vić, ko­ja se već is­ka­za­la ob­ra­đu­ju­ći Ba­ja­gu, sa­svim je mje­sto u ovom dru­štvu, a „Do­bro ju­tro, dže­ze­ri” – ne­što što smo od nje i oče­ki­va­li.
Ami­ra Me­du­nja­nin, da­ma ko­ja vas ne­vje­ro­vat­nim spek­trom emo­ci­ja za­čas „uzme pod svo­je”, oda­bra­la je da, uz svog sa­rad­ni­ka gi­ta­ri­stu An­tu Ge­la i gu­dač­ki kvar­tet In­ter­me­co, ot­pje­va ne­što naj­ljep­še što je Ba­ja­ga na­pi­sao za Zdrav­ka Čo­li­ća – „Tvo­je oči”. Div­na Lju­bo­je­vić, pot­pu­no u skla­du sa svo­jim ime­nom, do­ni­je­la je ver­zi­ju jed­ne od naj­e­mo­tiv­ni­jih Ba­ja­gi­nih pje­sa­ma – „Od ka­da te­be vo­lim”. Bi­lo je ja­sno da ova­kav kon­cert mo­ra da ima upe­ča­tljiv, gran­di­o­zan kraj. Na sce­ni se po­ja­vio i sam Ba­ja­ga, i to sa so­pra­nom Ka­ta­ri­nom Jo­va­no­vić, i - Iva­nom Ba­ši­ćem za ko­ga se kon­cert i svi­rao. Pri­dru­ži­li su im se i svi osta­li uče­sni­ci u „Bu­đe­nju ra­nog pro­lje­ća”. Pje­sma ko­ju Ba­ja­ga i In­struk­to­ri iz­u­zet­no ri­jet­ko iz­vo­de bi­la je „Vi­šnja na tor­ti” i pra­vi iz­bor za kraj spek­ta­kla ko­ji je po­tra­jao vi­še od dva sa­ta. Kon­cert „Sa žen­ske stra­ne ja­stu­ka”, ko­li­ko god da je mi­ri­sao na ne­što ja­ko do­bro, pre­va­zi­šao je sva oče­ki­va­nja i, na ma­lo dru­ga­či­ji na­čin, po­ka­zao svu ve­li­či­nu autor­skog opu­sa Mom­či­la Ba­ja­gi­ća.
A.Š.